Бољевац и околина (књига бр. 3) 150 година Бољевца – зборник радова

Бора Димитријевић, архивиста и археолог

Р Е Ц Е Н З И Ј А _ Н А _ Р У К О П И С

Бољевац и околина (књига бр. 3)

150 година Бољевца

Вишевековна друштвена, политичка, економска и историјска дешавања, од првог помена имена Бољевца у једном Попису становништва Видинског санџака до данас, истраживана су и публикована у више махова током друге половине 20. века, када интерес за бурну и занимљиву прошлост града испод Ртња почиње да расте. На иницијативу тадашњег директора Историјског архива у Зајечару Светомира Петровића, у два мандата председника СО Бољевац, познати зајечарски публициста Стеван Вељковић обрадио је историју места од првих људских трагова на територији Црноречја до привредног и комуналног развоја у 19. веку, укључујући на крају и време између Првог и Другог светског рата. Монографија под називом ,,Бољевац и околина – од првих трагова до Другог светског рата“, која се појавила 1986. изашла је у издању Историјског архива ,,Тимочка крајина“. Био је то први покушај да се из угла једног аутора сагледа дуга историја Бољевца релативно неоптерећена идеологијом и неким клишеима који су махом преовладавали у дотадашњој југословенској а самим тим и српској историографији.

Друга публикација, која носи назив ,,Бољевац и околина – Народноослободилачка борба 1941 – 1945 “, издата је 2008. Њен иницијатор и издавач био је Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Бољевац. Аутор је био Миодраг Д. Марковић. То је уствари било проширено и допуњено издање његове публикације из 1968. која је изашла под називом ,, У сенци Ртња “. Издавач је био Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије.

Захваљујући агилности најмлађе бољевачке установе културе Јавне библиотеке ,,Бољевац“, пред нама се налази монографија под називом ,, Бољевац и околина – 150 година Бољевца“, књига бр. 3. Пошто се ове године навршава тачно 150 година од како је Бољевац решењем краља Србије Милана Обреновића 2. септембра 1885. добио статус варошице био је то и леп повод да се приступи реализацији овог значајног пројекта, који превазилази локалне оквире, а на коме су били ангажовани познати научни и јавни радници из Бољевца и Зајечара: др Славољуб Гацовић, др Миодраг Велојић, Јелица Илић, Никола Милутиновић, Биљка Петровић, Филип Пауњеловић, Зорица Масловарић, Верица Милошевић и Селимирка Августин. Публикација садржи девет текстова а теме које су обрађене крећу се од средњовековних сакралних објеката на подручју Тимочке зоне и насеља која су пописана у турским тефтерима, преко забележака о познатој рударској породици Минх и развоја инфраструктуре Бољевца у периоду 1963 -1973, до културног живота у општини од првих почетака до данас, Црноречја кроз песму и игру, те завичајног стваралаштва у области књижевности. Последња два поглавља односе се на књижевно стваралаштво познатог бољевачког песника Моме Милошевића и библиографске изворе о Бољевцу. Побројани радови својим квалитетом и разноврсном тематиком допуњавају добар део историје места која у прве две публикације није у довољној мери обрађена или је само овлаш и успут дотакнута, дајући тако озбиљан научни допринос. Проток времена од 1986. када се појавила прва монографија о Бољевцу диктирао је овакав приступ, посебно с обзиром на чињеницу да је након периода социјализма од 1990. дошло до крупних друштвених, економски, социјалних и политичких промена, које су се неминовно одразиле на све друштвене сфере и живот у месту и његовој околини. На тај начин ова вредна и студиозна публикација износи пред јавност до сада непознате чињенице и догађаје из даље и ближе прошлости дотичући већину друштвених збивања од мање или пак веће важности за историју Бољевца и Црноречја. Објављивањем монографије њени аутори ће бити у прилици да остваре видан напредак у осветљавању горе поменутих чињеница пружајући будућим читаоцима могућност за директно упознавање са њима и просуђивање. Обимни, темељити и научном апаратуром богати текстови који се у њој налазе су права прилика за то.

Имајући у виду наведено, као и вредност односно значај ове публикације за локалну историју Бољевца и Црноречја, имамо част да свесрдно предложимо рукопис за штампу са надом да ће шира читалачка публика, без сумње, уживати у њему те тако доћи до нових и вредних сазнања. Овде свакако стоји и чињеница да ће она у одређеној мери допринети бољем и свеобухватнијем разумевању неких историјских токова на подручју источне Србије.

Зајечар, 13. август 2025.

***

Јелена Милосављевић, историчарка

Славољуб Гацовић САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ УГРОВЛАШКИХ ВОЈВОДА НА ПОДРУЧЈУ ТИМОЧКЕ ЗОНЕ Уз студиозан рад, а на основу историјских извора различите провенијенције, аутор текста САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ УГРОВЛАШКИХ ВОЈВОДА НА ПОДРУЧЈУ ТИМОЧКЕ ЗОНЕ, поузданије, садржајније, прецизније и јасније приказује историјат настанка и градње сакралних споменика на поменутом подручју. Историјски питким језиком, аутор се дотиче друштвено – политичке историје народа Балкана, а и шире, пружајући нам значајне податке за разумевање прилика који су довеле до градње сакралних објеката, а онда сужавајући објектив, истиче чињенице, узроке и актере градње, смештајући их у таччне временске интервале. Историјском виртуозношћу, писац легенду расветљава у служби истине. Описи побројаних манастира (Манастирица, Короглаш, Вратна, Врело, Лозица, Крепичевац, Лапушња, Радулинац) путовањем кроз време, враћају нас у епоху средњега века чији дух можемо да осетимо.

Миодраг Велојић БОЉЕВАЦ И ЊЕГОВА НАСЕЉА КРОЗ ПОПИСЕ СТАНОВНИШТВА У СРБИЈИ ОД XV ДО XXI ВЕКА Демографија нам много говори о животу и развоју становништва на једној теритотији. Тако нам текст БОЉЕВАЦ И ЊЕГОВА НАСЕЉА КРОЗ ПОПИСЕ СТАНОВНИШТВА У СРБИЈИ ОД XV ДО XXI ВЕКА, омогућава упознавање са специфичностима становништва (број, пол, занимање, имовинско стање, образовање, миграције…), на територији Бољевца и околине у једном већем историјском интервалу. Почевши од првих пописа који су сачинили Турци 1454/55, ради тачне евиденције пореских обвезника, аутор је у кратким сликама српске историје од времена под Турцима, Српске револуције, Владавине Уставобранитеља, Владавине Обреновића и Карађорђевића, Комунистичког периода, па до данас, истакао положај становништва и његов развој. Текст садржи табеларне приказе пописа становништва од 1834. када је урађен први попис према оновременим правилима статистичке струке у Европи, све до 2022. године, за двадесет бољевачких насеља и за Злот, Ласово, Леновац, Лесковац, Планиницу и Шарбановац која су у појединим периодима припадала бољевачкој општини. Овај текст је полазна основа за будућа дела о историји Бољевца и околине.

Јелица Илић НЕИСПРИЧАНО О РТЊУ И ПОРОДИЦИ МИНХ ОДЈЕК ПРОШЛОСТИ У САВРЕМЕНОМ ТРЕНУТКУ Кроз занимљиву причу НЕИСПРИЧАНО О РТЊУ И ПОРОДИЦИ МИНХ ОДЈЕК ПРОШЛОСТИ У САВРЕМЕНОМ ТРЕНУТКУ, ауторка нас питким језиком упознаје са привредом, друштвом, културом и свакодневним животом на Ртњу, али и целој бољевачкој околини. И како се ауторка песнички изразила „Одјек прошлости у савременом тренутку“, може се рећи да текст обухвата историјски период од последњих деценија 19. века, до данас. Могу се уочити два дела у тексту, први део говори о Ртњу, рударском насељу и мултинационалној заједници и њиховом настанку и развоју, лепо испричана прича кроз живот и дело породице Минх. Да ли је Ртањ обележио Минхове или су Минхови дали дух Ртњу? Други део говори о претварању Ртња у туристичко насеље што је почело 50-их година 20. века када се насеље модернизује и све мање личи на рударско насеље, а градња је стављена у службу туризма и рекреације. Све је веће интересовање планинара за ову планину. Модернизација насеља, изградња модерних објеката и хотела све више привлачи туристе и љубитеље природе и духа који – у комплексу хотела „Рамонда“, у „Вили Грета“, могу да уживају у погледу на Розариум и расцветале руже у пуном сјају, као када их је Грета Минх неговала – каже ауторка. Текст је доказ прошлости која одјекује у савременом тренутку.

***

Зорица Масловарић, директорка Јавне библиотеке “Бољевац”

Никола Милутиновић РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ ТОКОМ ПРЕДСЕДНИЧКИХ МАНДАТА СВЕТОМИРА ПЕТРОВИЋА (1963-1965, 1967-1973) Општинске организације у Бољевцу никада нису испоручиле Историјском архиву “Тимочка крајина” – Зајечар, обимну архивску грађу која сведочи живот наше заједнице у периоду након Другог светског рата. Ипак, документи о нашој вароши, које је још Светомир Петровић прикупљао и понео са собом у Архив Града Зајечара, данас су уредно пописани и спремни за преглед и изучавање. Први који ће представити плодан послератни период Бољевца и дати нам полазиште за даља истраживања и бележење чињеница, свакако је историчар Никола Милутиновић који у први план приче о Бољевцу ставља време Светомира Петровића, док је обављао посао председника општине. Светомир Петровић нас је својим ангажманом задужио, а још увек му нисмо одали почаст какву заслужије. Овом студијом покушали смо да делимично вратимо дуг.

Јелица Илић БОЉЕВАЦ И КАВАДАРЦИ – ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ САРАДЊЕ (1983-2023. и даље) Већ објављивани текст у “Ртањским искрама – 2023” Јелице Илић заслужио је и овде своје место, јер историја једнога града не може бити заокружена без спомена и описа побратимских веза. Студиозно и тачко исписане околности увезивања два града и њених људи, остаје као залог за генерације које треба да наставе неговање пријатељских односа.

Биљка Петровић КУЛТУРНИ ЖИВОТ БОЉЕВЦА Локални културолошки догађаји и активности којима је обогаћиван живот становника овога краја, најтачнији су опис и презентација једне заједнице људи. Од изузетног је значаја сагледати континуитет у развијању уметничких израза кроз протеклих 150 година, јер управо толико треба посегнути иза себе и одгонетнути ко смо ми, Бољевчани, данас. Значајни су сами догађаји, али више – људи, који су нашим малим животима даривали смисао, укључујући сваког од нас по вољи и афинитету у фолклорно, ликовно или позоришно стваралаштво. Биљка Петровић овим текстом свим културолошким радницима у Бољевцу одаје почаст.

Филип Пауњеловић ЦРНОРЕЧЈЕ У ПЕСМИ И ИГРИ „Црноречје у песми и игри”, као једна од најстаријих културних манифестација у земљи, сигурно је да заслужује свеобухватну монографију, али у овом моменту, благодарношћу Филипа Пауњеловића, добијамо јасан приказ петодеценијског чувања фолклорног наслеђа од заборава речју сведока, организатора и неговатеља традиције народа Црне Реке.

Зорица Масловарић ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО Завичајна збирка једне библиотеке слови за најзначајнију – посебно се обрађује, одлаже и промовише. Она је душа једне заједнице и неизбрисив материјални траг постојања, мишљења и делања средине коју чине и предели и људи, и оно што се изградило, са свим оним што се разградило и више не постоји. Одатле и лична преокупација да се јавност упозна са садржином, насловима завичајне збирке библиотеке у Бољевцу. Био је изазов споменути именом свакога ко је оставио за собом писани траг, али и задовољство што овај каталог набројаних бољевачких аутора неће бити заокружен објављивањем монографске публикације “Бољевац и околина – 150 година Бољевца”, јер збирку настављамо да обогаћујемо новим остварењима.

Верица Милошевић ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА МОМЕ МИЛОШЕВИЋА Како се већ својим школовањем и образовањем определила да се бави језиком и књижевношћу, било је очекивано да је уредништво Јавне библиотеке “Бољевац” ангажује за израду текста посвећеног Моми Милошевићу, доајену и барду бољевачке културе, и уже гладав, књижевности. Верица, као бољевачка ћерка, породицом везана за лик и дело предводника књижевне мисли у Бољевцу у последњим деценијама двадесетог века, најбоље сагледава вредност књижевног рада нашег суграђанина.

Селимирка Августин БИБЛИОГРАФИЈА О БОЉЕВЦУ Библиографија о Бољевцу до сада, колико је нама познато, није била објављивана. Овај попис одредница биће добар почетак будућег истраживачког рада наших књижничара и библиотекара, али и Селимирке Августин лично.