Бољевац и околина (књига бр. 3) 150 година Бољевца – зборник радова
***
Јелена Милосављевић, историчарка
| Славољуб Гацовић САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ УГРОВЛАШКИХ ВОЈВОДА НА ПОДРУЧЈУ ТИМОЧКЕ ЗОНЕ Уз студиозан рад, а на основу историјских извора различите провенијенције, аутор текста САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ УГРОВЛАШКИХ ВОЈВОДА НА ПОДРУЧЈУ ТИМОЧКЕ ЗОНЕ, поузданије, садржајније, прецизније и јасније приказује историјат настанка и градње сакралних споменика на поменутом подручју. Историјски питким језиком, аутор се дотиче друштвено – политичке историје народа Балкана, а и шире, пружајући нам значајне податке за разумевање прилика који су довеле до градње сакралних објеката, а онда сужавајући објектив, истиче чињенице, узроке и актере градње, смештајући их у таччне временске интервале. Историјском виртуозношћу, писац легенду расветљава у служби истине. Описи побројаних манастира (Манастирица, Короглаш, Вратна, Врело, Лозица, Крепичевац, Лапушња, Радулинац) путовањем кроз време, враћају нас у епоху средњега века чији дух можемо да осетимо. |
| Миодраг Велојић БОЉЕВАЦ И ЊЕГОВА НАСЕЉА КРОЗ ПОПИСЕ СТАНОВНИШТВА У СРБИЈИ ОД XV ДО XXI ВЕКА Демографија нам много говори о животу и развоју становништва на једној теритотији. Тако нам текст БОЉЕВАЦ И ЊЕГОВА НАСЕЉА КРОЗ ПОПИСЕ СТАНОВНИШТВА У СРБИЈИ ОД XV ДО XXI ВЕКА, омогућава упознавање са специфичностима становништва (број, пол, занимање, имовинско стање, образовање, миграције…), на територији Бољевца и околине у једном већем историјском интервалу. Почевши од првих пописа који су сачинили Турци 1454/55, ради тачне евиденције пореских обвезника, аутор је у кратким сликама српске историје од времена под Турцима, Српске револуције, Владавине Уставобранитеља, Владавине Обреновића и Карађорђевића, Комунистичког периода, па до данас, истакао положај становништва и његов развој. Текст садржи табеларне приказе пописа становништва од 1834. када је урађен први попис према оновременим правилима статистичке струке у Европи, све до 2022. године, за двадесет бољевачких насеља и за Злот, Ласово, Леновац, Лесковац, Планиницу и Шарбановац која су у појединим периодима припадала бољевачкој општини. Овај текст је полазна основа за будућа дела о историји Бољевца и околине. |
| Јелица Илић НЕИСПРИЧАНО О РТЊУ И ПОРОДИЦИ МИНХ ОДЈЕК ПРОШЛОСТИ У САВРЕМЕНОМ ТРЕНУТКУ Кроз занимљиву причу НЕИСПРИЧАНО О РТЊУ И ПОРОДИЦИ МИНХ ОДЈЕК ПРОШЛОСТИ У САВРЕМЕНОМ ТРЕНУТКУ, ауторка нас питким језиком упознаје са привредом, друштвом, културом и свакодневним животом на Ртњу, али и целој бољевачкој околини. И како се ауторка песнички изразила „Одјек прошлости у савременом тренутку“, може се рећи да текст обухвата историјски период од последњих деценија 19. века, до данас. Могу се уочити два дела у тексту, први део говори о Ртњу, рударском насељу и мултинационалној заједници и њиховом настанку и развоју, лепо испричана прича кроз живот и дело породице Минх. Да ли је Ртањ обележио Минхове или су Минхови дали дух Ртњу? Други део говори о претварању Ртња у туристичко насеље што је почело 50-их година 20. века када се насеље модернизује и све мање личи на рударско насеље, а градња је стављена у службу туризма и рекреације. Све је веће интересовање планинара за ову планину. Модернизација насеља, изградња модерних објеката и хотела све више привлачи туристе и љубитеље природе и духа који – у комплексу хотела „Рамонда“, у „Вили Грета“, могу да уживају у погледу на Розариум и расцветале руже у пуном сјају, као када их је Грета Минх неговала – каже ауторка. Текст је доказ прошлости која одјекује у савременом тренутку. |
***
Зорица Масловарић, директорка Јавне библиотеке “Бољевац”
| Никола Милутиновић РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ ТОКОМ ПРЕДСЕДНИЧКИХ МАНДАТА СВЕТОМИРА ПЕТРОВИЋА (1963-1965, 1967-1973) Општинске организације у Бољевцу никада нису испоручиле Историјском архиву “Тимочка крајина” – Зајечар, обимну архивску грађу која сведочи живот наше заједнице у периоду након Другог светског рата. Ипак, документи о нашој вароши, које је још Светомир Петровић прикупљао и понео са собом у Архив Града Зајечара, данас су уредно пописани и спремни за преглед и изучавање. Први који ће представити плодан послератни период Бољевца и дати нам полазиште за даља истраживања и бележење чињеница, свакако је историчар Никола Милутиновић који у први план приче о Бољевцу ставља време Светомира Петровића, док је обављао посао председника општине. Светомир Петровић нас је својим ангажманом задужио, а још увек му нисмо одали почаст какву заслужије. Овом студијом покушали смо да делимично вратимо дуг. |
| Јелица Илић БОЉЕВАЦ И КАВАДАРЦИ – ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ САРАДЊЕ (1983-2023. и даље) Већ објављивани текст у “Ртањским искрама – 2023” Јелице Илић заслужио је и овде своје место, јер историја једнога града не може бити заокружена без спомена и описа побратимских веза. Студиозно и тачко исписане околности увезивања два града и њених људи, остаје као залог за генерације које треба да наставе неговање пријатељских односа. |
| Биљка Петровић КУЛТУРНИ ЖИВОТ БОЉЕВЦА Локални културолошки догађаји и активности којима је обогаћиван живот становника овога краја, најтачнији су опис и презентација једне заједнице људи. Од изузетног је значаја сагледати континуитет у развијању уметничких израза кроз протеклих 150 година, јер управо толико треба посегнути иза себе и одгонетнути ко смо ми, Бољевчани, данас. Значајни су сами догађаји, али више – људи, који су нашим малим животима даривали смисао, укључујући сваког од нас по вољи и афинитету у фолклорно, ликовно или позоришно стваралаштво. Биљка Петровић овим текстом свим културолошким радницима у Бољевцу одаје почаст. |
| Филип Пауњеловић ЦРНОРЕЧЈЕ У ПЕСМИ И ИГРИ „Црноречје у песми и игри”, као једна од најстаријих културних манифестација у земљи, сигурно је да заслужује свеобухватну монографију, али у овом моменту, благодарношћу Филипа Пауњеловића, добијамо јасан приказ петодеценијског чувања фолклорног наслеђа од заборава речју сведока, организатора и неговатеља традиције народа Црне Реке. |
| Зорица Масловарић ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО Завичајна збирка једне библиотеке слови за најзначајнију – посебно се обрађује, одлаже и промовише. Она је душа једне заједнице и неизбрисив материјални траг постојања, мишљења и делања средине коју чине и предели и људи, и оно што се изградило, са свим оним што се разградило и више не постоји. Одатле и лична преокупација да се јавност упозна са садржином, насловима завичајне збирке библиотеке у Бољевцу. Био је изазов споменути именом свакога ко је оставио за собом писани траг, али и задовољство што овај каталог набројаних бољевачких аутора неће бити заокружен објављивањем монографске публикације “Бољевац и околина – 150 година Бољевца”, јер збирку настављамо да обогаћујемо новим остварењима. |
| Верица Милошевић ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА МОМЕ МИЛОШЕВИЋА Како се већ својим школовањем и образовањем определила да се бави језиком и књижевношћу, било је очекивано да је уредништво Јавне библиотеке “Бољевац” ангажује за израду текста посвећеног Моми Милошевићу, доајену и барду бољевачке културе, и уже гладав, књижевности. Верица, као бољевачка ћерка, породицом везана за лик и дело предводника књижевне мисли у Бољевцу у последњим деценијама двадесетог века, најбоље сагледава вредност књижевног рада нашег суграђанина. |
| Селимирка Августин БИБЛИОГРАФИЈА О БОЉЕВЦУ Библиографија о Бољевцу до сада, колико је нама познато, није била објављивана. Овај попис одредница биће добар почетак будућег истраживачког рада наших књижничара и библиотекара, али и Селимирке Августин лично. |