Кнеза Милоша 4 П.Ф. 13

Бољевац, Србија

030 463390

Контакт телефон

Драги пријатељи,

Препоручујемо вашој пажњи литерарна остварења која неће бити објављена у Годишњаку, али носе нит Ртањских искри:

Слађана Милијић
ЗАРАД ЗГАРИШТА
Заборављена, застах…
Згазих згариште земље.
Заруделом зором зграбих
Зажарело зрневље
Заболело, заустих
Запитах, затрњено
Зар збиља запустих
Забрежје загрљено?…
Замагљеном зеницом
Закапах закрвављени завичај.
Зауздах злоглас.
Зачух, загробни зов, Зоранов…
Звоно – зазвони…
Зајаука Зорка.
Завапи, заручница Загорка:
„Заспао Зоран, зло – злотворима!”
Занемело закована, замислех:
Затри, Звездо, зверињаке,
Заблуђене змијурине,
Забрложје, западљачко!
Зазборих, заузврат…
Зарад Згаришта,
Земље земљорадничке,
Затрњеног завичаја.
Зарад, Зорана…
Заклета, зажелех – затишје…

Слађана Милијић
СТИСНУТА СРБИЈА
Сли се суза.
Студен, срцем струји.
Слеђена сетом; стојим,
страхујем Свевишњи.
Слуђена сабласним сном
слике снохватице спајам:
Стрмен, странпутица, стрмен.
Светлост – сабијена.
Стишће свећу
сломљена старица.
Снег, стакласто сребро,
сече смрзнута стопала.
Стазу самоће, савладава.
Србија: Сатерана,
Стегнута, стиснута.
Светлошћу Свевишњег,
сачини сноп, Србијо,
стани стамено.

Љубиша С. Стојмировић
Снага
Остарићу, злато моје, издаће ме снага,
ал остаће песме моје, вредније од сваког блага.
У њима је твоја младост и лепота,
оно време кад си моја љубав била,
да сећају на сву радост мојега живота
и на жену што је права била.
Да остану сведочанство нараштају, који дође,
да им наук буде и да схвате:
права љубав никад не може да прође.

Много тога дао сам ти, моје мило,
ал и много тога још ти нисам рек`о,
због тебе ћу много вина ја попити,
свираће ми песме разне,
ал у свакој ти ћеш бити.
Нико не испуни жеље празне,
нико тугом срце не превари,
нико песмом боли не излечи,
схватио сам једина си ти, уствари,
моју тугу твоја љубав лечи.